Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 13-04-2009
<!– @page { margin: 0.79in } P { margin-bottom: 0.08in } –>
Baš razmišljam o ovoj svetskoj krizi za koju kažu da je stigla i do nas. Ne znam da li je to istina, jednostavno kod mene nema krize, ja ne osećam krizu. Priča se da će mnogi dobiti otkaz, biće nogirani s posla jer su nepotrebni, nema tražnje za njihova umeća; čime se oni tačno bave pojma nemam, no bez obzira na ovu činjenicu mnogi će biti šutnuti na ulicu. Ja ne mogu imati takav problem, jer zvanično nigde nisam zaposlen, ne primam ni dinara od države, mene spašava, izdržava me vazduh. Retka veština koja je s ovih prostora izčezla zajedno sa srećnim vradžbinama, sa storijama čiji su završeci više od hepienda. Naši stari su ispredali priče o ovim stvarima, ali mi smo takvi kakvi smo, ne volimo bajke, pre smo za neke surove istine koje možda i nisu to što jesu, već su nešto drugo, treće, peto ili deseto, a to je za nas već komplikovano, kao da slušamo političara koji govori pola sata a ništa ne kaže, ništa od toga što on govori mi ne razumemo jer kako razumeti ništa koje izlazi iz usta političara? Stvar je poprilično jednostavna: onaj gore ih obdario govorom koji ništa ne kazuje, ali budala ima napretek, publika pažljivo sluša i povremeno se čuju uzdasi oduševljenja, čak padne i koja uzvišena rečenica hvale: „Jebote!, kako je ovaj pametan!“, sa drugog kraja sveta čuje se pohotni glas sredovečne gospodjice koja nije stigla da se uda: „Gospodine dragi, udelite nam koji savet o proizvodnji nepotrebnih rečenica, molim vas lepo, ma lepotom vas molim!“ Čuje se i glas jednog stogodišnjaka koji kaže: „Di ste bili dosad, vi ste idol iz mojih najmladjih dana, vaši govori su uzor pravednosti za moju suprugu koja u šupi iza kuće cepa drva da se nadju ako zahladni pre vremena.“ Jedan tip iz gomile šapuće lepoj devojci u levo uvo: „Znam jedno lepo mesto gde možemo da se kresnemo!“ Ona mu preko vrata odvrati: „Ma odjebi bre!“, i raširenih zenica gleda u govornika.
Onaj moj prijatelj bi rekao – Usraću se!, medjutim trenutno je odsutan na duge staze, uostalom njega štednja ne interesuje. Psihologija mase u ovim krajevima nam kazuje da trošimo ono što drugi nemaju, treba nas samo gurnuti u pogrešnu stranu i odmah hvalimo dragocene sposobnosti koje ne posedujemo. Oni koji su u središtu najviše talasaju, oni su masa koja je okružena masom. A ovi koji stoje na ivici, skakuću, istežu vratove ne bi li videli šta se tamo u sredini, u onoj gužvi dogadja. Inače kad prestanu, ivice su više nego mirne, jedva da se primeti neki pokret, skoro savršeni mir, dok neko ponovo počinje skakutanje i istezanje vrata: „Šta se tamo dogadja, šta se tamo dogadja?“ Masa koja je okružena masom ima svoju dinamiku kretanja, na malom prostoru. Onaj ko bi znao približno objasniti ovu pojavu zaokupljen je drugim izazovima; rešava kvaku 22 minus pola sata na kvadrat: Danas štedim ono što sutra nemam jer ga juče nije bilo.
Stevo valjić 14 04 009 subotica obavezna improvizacija
Kakva kriza? Nisam nešto upućena, ama baš ni malo.
Štednja… a šta mu je sad, pa to? 
To ti je ta zgoda kada čujem nekog političara koji palamudi sat vremena i ne kaže ništa, zapravo proserava se, i onda meni dodje da mu pokažem da se zajebavat znam i ja i brzo napišem neko sranje u kojem ipak ima više kazivanja no kod političara u nas. Jbg! I ondak naravski da nam promaknu neke stvari. I ko to tamo priča o krizi i štednji?, nek’ mu se ona stvar ogadi na vrhu nosa. Pozzzz
“Danas štedim ono što sutra nemam jer ga juče nije bilo.“
Stvarno kvaka, odlicna
@mahlat,i još neko da mi tvrdi da se vrata otvaraju kvakom!
Pozzzz
Divno….moracu da pocnem usavrsavati tvoj metod…da me vazduh izdrzava)))
@vestichanstvena: Rekoh na početku priče da je to retka veština koju su znali naši preci, ali mi zaboravili
Pa ja sam Veshtichanstvena,valjda cu uspeti da nadjem tu zaturenu formulu))))
@veshtichanstvena: Lepotice, ti bi trebala dakle o ovome da kažeš nešto
Ako otkriješ ima da javiš svima, pola sveta će ti se zahvaljivati 