Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 11-04-2009
<!– @page { margin: 0.79in } P { margin-bottom: 0.08in } –>
Ups!, rekoh u sebi, onako tiho, da ne kažem podlo, ma onako šunjavo, kao provalnik koji je skinuo cokule i obuo debele čarape da ga usnuli ukućani ne bi čuli dok se prikrada polupraznom frižideru, hladnjaku gde su tanki zalogaji koji se čuvaju za jutro, za doručak sa slabom kafom od jučerašnjeg taloga sakupljenim iz dve-tri šolje od kafe skuvane prekjuče, a… možda je bolje da se ćuti, iako mirisi iz susedstva zaudaraju na hranu koja se ne jede kad se posti nego se jede kad se ima, kad može da se priušti, a to se dešava retko, skoro nikad, možda nijednom ili godišnje nekim čudom sasvim slučajno jednom il’ dvaput, jer treća je sreća, a ako stigne na četvorku pre petka, subota i nedelja taman za odmor da se za ponedeljnik zasuku rukavice, da se nogavice pantalona ne nadju medj zupčanikom i lancom na bicigli.
A šta sam ono hteo da kažem… mislim da sam zaboravio, a kako ne bih kad sam rano ustao zbog toga da bih nakon sat ili dva morao nazad u krevet da se naspavam, što ne znači da sam se ispavao do mile volje nakon pedeset minuta prevrtanja na neudobnom krevetu koji je udoban samo onda kada na njemu spavam ko zaklan, i verujte mi na reč da je Zaklan cenjeno prezime kod osoba koja dobro poznaju ovo prezime koje asocira na oštricu kame ili noža sa drškom od sedefa, no li se znoji u šakama sedefasta drška od zlata kada je groznica već odavno prošla kao što prošlost prolazi, jer nema dokaza da išta prolazi brže od prošlosti. Jebiga, znam… kvaka 22, dva puta jedanaest, a čuo sam da situaciju neki nazivaju i sedamnaest plus pet, medžutim oni s digitronom kažu da može i deset plus sedam plus dva plus tri, a čuo sam i za mnogo složenije operacije na stolu matematičara koji dva puta dva imaju u malom prstu. To vam je matematičar, a odakle korene vuče matičar objašnjenje nije u domenu mog skromnog znanja ptičarenja, jer kad perje leti to ne znači i tamanjenje (njenje, da kažem još jedared) ptičjeg roda.
U redu, znam ja da sam preterao, možda sam malo više popio no što mogu podneti, ali… jebiga, ovo je improvizacija, ako nekom uspeva… ajd da ponovi sa nekom drugom neodredjenom temom, u stvari sa ničim što mu na raspolaganju stoji. Pa… mislim… ajd laku noć.
Valjićstevanapril11.04.009.laganetemesabatkienzis
