Hamzjakl

<!– @page { margin: 0.79in } P { margin-bottom: 0.08in } –>

Gledam poslednja dva teksta i vidim da su slova mnogo veća, mnogo deblja no što su prethodni tekstovi. Kako se ovo dogadja pojma nemam. Rekoh već jednom da sam duduk za kompjutere iako sam još davno imao onog Comondore 64, ili nešto slično, to je ona skalamerija koja je radila na kasetofon, što je danas muzejski primerak, baš kao i moj stari dobri Walkman, Sony… Svojevremeno sam za njega platio 200 maraka, da ne kažem da je tada važila za vrhunsku kutiju od plastike. Jbg, juče sam ponovo pokazao šćeri svoj omiljeni Walkman, a ona jednostavno slegnula ramenima i verovatno u sebi pomislila „jebeš ćale tvog hodača kada ja u uglu mog „hendija“ imam stopedeset puta više muzike no što si ti na tom sranju ikada slušao!“

Posle 64, iz Švabovije su mi doneli komp koji je bio prvi PC u svetu a ja ga koristio za pisanje tekstova po programu čije sam ime, baš kao i ime svoje druge ljubavi, zaboravio. Pamti se prva ljubav, ostale ljubavi su prašnjava legenda koja čeka malo jači vetar koji ume da duva. E, ondak sam dobio opasnu makinu, 133 mgh, monitor onaj mamutski od 19 inči, kažu mi da je i dan danas u ispravnom stanju i radi u jednoj kladionici. Program u kompu je bio „prozorče“ 95 (usraću se, rekao bi jedan moj prijatelj, koji je poznati pozorišni reditelj u Madjarskoj, ali katkad odradi neki komad i u Subotici, pozorišni komad, mislim!). Taj program je glasio na moje ime, dakle nije bila piraterija. Čini mi se da je to bilo ’96 ili ’97 godine prošlog veka. Znam ja da samohvala smrdi preko sedam jezera a jedno od njih je Palićko jezero, pa bolje da prestanem sa hvalisanjem. Evo, danas imam ovu mašineriju od nekoliko gigaherca i šta ti ja znam još čega, ali sa legalnim, dakle plaćenim programom koje je moje vlasništvo jer… što je sigurno sigurno je. Imam jedan komp i u drugoj sobi gde spavam i gde pravim maske; njega smo juče priključili na Internet, ima isti program kao ovaj, i kada mi noću padne bilo šta na pamet ne moram u ovu sobu a ionako bih sve zaboravio dok stignem amo. I da, imam još jedan komp na ormaru, i mislim da sam to već negde jednom rekao, ali nema veze. Ovog na ormaru držim za svaki slučaj, kao što za svaki slučaj imam i tri pisaće mašine, iako ih moja šćera odmalena zove kucaća mašina, što i nije daleko od istine. Znam, sad bi neki rekli kao ogradio sam se ovim mašinama kao pekar sa džakovima brašna za polubeli hleb. Da nije tako pekar bi umro od gladi a ni mi ne bi imali šta za pojesti pored pečenog praseta od dvista kila. Pa živeli.

Stevo.V. 08 04 009 subotica improvizacija

Random Posts

• HOSTING
• CIPELE
• MOMCI
• DODO SE OPRAŠTA