Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 31-03-2009
Ooooo, parafraza… pa se zeznem, jer u desnom uglu na monitoru je označen znak SR, možda EN, HU, ili ponovo SR, ali ћирилица! E sad jebiga, ovo je zemlja Serbija, kao da sam napisao a’ la francaise! I ono mi rekli jeb’o te pravopis, naš?… Ili onaj što se meri u hiljadu i kusur kilometara, a to ti je podalje od nas usranih domorodaca koji kao imamo dokaza da smo odvajkada sa ovih, ili od onih prostora, odvojeni ili pripisani, pridvojeni, jebiga, sve nas, recimo, ista briga mori, pritiska ma zamara bre i skida nam gaće da provetrimo zaledje, zavetrinu bre od zainteresovanih, zar ne osećate promaju, vetar s ledja od napred i s leva i s desna, a ono ventilator u rukama onog odgore, ma verujem il’ ne verujem ja bi baš da sam vernik odavde il’ odatle, ma majke Vam, je l ima pomoći uopšte gde jeste il’ niste, a da se niko ne šali, da mi ne nameće istinu niti laž, da ne kaže ja sam ovde rodjen al’ tu nije kao tamo, možda tebi ili vama za ledjima, za petama se radjala neka majka koju ne poznajemo… Fakajoute, na naškom! I onda idem ulicama, šetam se, sanjarim, ma mislim… zajebavam se, pišem pesme a radim u rezervatu „yutumadafaker“ na jezeru Palič! Gradim ogradu od ZOO vrtića Palić, veze nemam š’njima! Aman parafraziram se od njih! Od velesranja Palić end companijella!! Bre. Ma, parafraziram se od sviju Vas, Nas, Onih, Ovih, i… jebiga… Kojeg li bre sranja!
JBG. ŠTA DA se radi nema potpisa
