Hamzjakl

Ooooo, parafraza… pa se zeznem, jer u desnom uglu na monitoru je označen znak SR, možda EN, HU, ili ponovo SR, ali ћирилица! E sad jebiga, ovo je zemlja Serbija, kao da sam napisao a’ la francaise! I ono mi rekli jeb’o te pravopis, naš?… Ili onaj što se meri u hiljadu i kusur kilometara, a to ti je podalje od nas usranih domorodaca koji kao imamo dokaza da smo odvajkada sa ovih, ili od onih prostora, odvojeni ili pripisani, pridvojeni, jebiga, sve nas, recimo, ista briga mori, pritiska ma zamara bre i skida nam gaće da provetrimo zaledje, zavetrinu bre od zainteresovanih, zar ne osećate promaju, vetar s ledja od napred i s leva i s desna, a ono ventilator u rukama onog odgore, ma verujem il’ ne verujem ja bi baš da sam vernik odavde il’ odatle, ma majke Vam, je l ima pomoći uopšte gde jeste il’ niste, a da se niko ne šali, da mi ne nameće istinu niti laž, da ne kaže ja sam ovde rodjen al’ tu nije kao tamo, možda tebi ili vama za ledjima, za petama se radjala neka majka koju ne poznajemo… Fakajoute, na naškom! I onda idem ulicama, šetam se, sanjarim, ma mislim… zajebavam se, pišem pesme a radim u rezervatu „yutumadafaker“ na jezeru Palič! Gradim ogradu od ZOO vrtića Palić, veze nemam š’njima! Aman parafraziram se od njih! Od velesranja Palić end companijella!! Bre. Ma, parafraziram se od sviju Vas, Nas, Onih, Ovih, i… jebiga… Kojeg li bre sranja!
JBG. ŠTA DA se radi nema potpisa

Evo, nabijem ih sve na onu stvar, a koja je ona stvar odlučite sami, jer ja sam pre sat i pol odlučio da emigriram… iz ove u drugu sobu. Dosta mi je! U ovoj sobi radim, tu mi je kompjuter, skener, štampač i gomila žica koja povezuju ko zna šta; tu su mi ostale alatke koje su mi potrebne da radim: mobilni i obični telefon, usisivač ako mi zasmeta prašina, TV aparat da se ne osećam previše usamljen, drugi kompjuter na ormaru (ili ormanu) ako ovaj zataji i ne mogu nastaviti pisanje; dve pisaće mašine (u ormanu) zbog istih problema, pisanja dakle, lopata i ašov ako sam prinudjen kopati i prekopavati raznorazne materijale; moja najveća sreća jeste da ispod pisaćeg stola držim krmaču od dve litre pive i dve bočice vinjaka od po pola literije, jelte, da mi ne zafali onda kada je najpotrebnije. Naravno da imam još neke stvarčice uza me ako mi zatreba za nedajbože!

Evo recimo, desetak olovaka i isto toliko hemijskih, i u jednoj sobi i u drugoj, pa nadalje dok sedim na onoj velikoj noši (dje i vi sedite) preda se volim da imam čist papir veličine A-4 i par olovaka ovakvih il’ onakvih… nikad se ne zna šta će da mi padne na pamet, a osim vece papirusa nije na odmet imati pred sobom i dva-tri časopisa iz biologije i moderne narodne muzike. Jebiga, uglavnom to je sve, osim ako se ne setim još dve ili tristotine stvari koje mogu al’ ne moraju da mi stvaraju ugodjaj osećaja manje ili više vrednosti u dinarima il’ d’vizama.
Nego je li… zašto ja iz ove u onu sobu? Jbg, bacio pogled na ekran a tamo se kaže: ma ono bre, znate… ove stvari nisu u mojoj ingerenciji. Jebote ja i pola gradjana i gradjanki. Nemoj da su to moje ingerencije! Ja da sam kriv što je neko prošao crveno svetlo na semaforu!? Jesam li ja semafor ili ingerencija za druge stvari! Pička vam se ogadila na vrhu nosa ako je pod mojom ingerencijom svetlo na semaforu; neka vam se ogadi ona stvar ako sam ja taj koji odgovara za svetla na semaforu! Ja sam odobrio svetla na semaforu a ne njihovu funkciju. Jesam ja kriv što se neki ne zaustavljaju pri crvenom svetlu; majku vam onu ako sam ja kriv što neki ne žele da krenu uprkos zelenom svetlu…
Ma more teraj se bre u maminu! Imam ja u drugoj sobi takodje tel’vizor, pivo i vinjak, olovke i vecepapirus i jašta teve aparaturu da ih psujem uzduž i popreko… A ono onaj kaže ingerencije. Jebala te ingerencija. Sva sreća da sam svojevremeno sredio da i u drugoj sobi imam komp. Sva sreća (još) nije priključen na internet. Sledeće nedelje će da bude priključen. Jebiga, moja sućut normalnim ljudima, počeo sam razmišljati da se preselim u podrum, ali za sada me brine zdrav razum koji veze nema sa ingerencijom.
Valjićstevo31marciúsnullanullakilenc:maesteszabatkán