Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 25-03-2009
Ne tvrdim, niti sam ikada tvrdio da naslov nije važan, štaviše mislim da je katkad naslov važniji od onoga što je ispod njega. Dakle, ono što se nalazi ispod naslova i ne mora biti nešto značajno, premda naravno da ima svoje značenje, manje ili više važno. Nemam nameru da prevedem naslov, jer na srpskom bi ionako izgubio smisao ili bi nastala kovanica a znam nekoliko ljudi „jezičara“ (istina starija generacija) koji su bili, jesu i biće protiv kovanica, iako postoje reči (nemalo) koji su to postali iz kovanica. Dakle, nema prevoda. Medjutim, kad bi mi neko objasnio kako je moguće da je neko osudjen a da mu nije oduzeta putna isprava, pasoš takozvani. Za jednu zemlju iz Evropske Unije mogu pretpostaviti da osudjenom izda (pizda) vizu šengensku, verovatno da nas još više uzjebu, jer dozvoljavaju kriminalcu da kroči na njihovo tlo, dok ja običan govnar iz Srbije ne mogu popiti pivo u kafani koja se nalazi pedeset metara sa one strane grane! Dobro, to su oni koji misle da u ovoj zemlji žive životinje, krave i ovce, psi i svinje, pacovi i razni glodari… protiv njih (zemalja Evrope) ne mogu ništa… osim da pljunem na njih, ali ovi naši… Osude nekoga… pravosnažno, treba u zatvor a njega nema. Mogu reći samo našim pravopisom FAK JU BRE!
stevovaljić 25 mart 009 subotica
