Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 17-03-2009
Nije baš da lupam glavu, ali kada prelistavam blogove i vidim da po desetak petnaest dana ni tačka nije postavljena na blog, onda… jebiga, pitam se šta će blog nekome ko nema vremena. U svakom slučaju briga me ko će šta pomisliti ili se naći uvredjen, ako si izašao na svetlost dana nemoj polovinu meseca da se skrivaš od sveta. JBG!, javnost je javnost. Valjda svako ko je otvorio blog, stvorio ga je zbog toga da bude što posećeniji, da ga čitaju i da bude što popularniji. Ako nije tako onda sam ja idiot na decilitar rakije. Vidim, jebote!, neko prati preko sedamdeset blogova. Fantastika, bre!, na pó litre rakije! Prelistao sam sigurno preko 300 (trista) blogova, sajtova, kuhinja i pretsoblja, nekima sam se i vratio, ponovo pročitao, prožvakao, progutao ili ispljunuo, svejedno bre. Redovno ih pratim desetak, maksimalno petnaest, i stoposto znam ko je ko, kako se zove, šta piše, kako piše itd, itd. Ali pazi!, redovno pratim blogove koje sam izabrao. Ne dozvoljavam sebi da nedeljno jednom, ili mesečno dvaput, je li, svratim i na brzaka preletim tekstove, slike i ostalo što se nadje na sajtovima koje pratim. Dnevno svratim, ako iz prvog nema ničeg novog, kasnije tog dana skoknem ponovo. I tako svaki dan. Ali sedamdeset ili mnogo više blogova da neko može iskreno pratiti… Ma ajde bre, nemojte me zajebavati. Urednici časopisa to ponajbolje znaju. Pa onda ide sledeće (za šta nemam ništa protiv, ali je brate indikativno): ima nas (vas) petoro-šestoro, još bolje desetak blogera, dobrih drugova koji se redovno „posećuju“ ostave komentar na pisanije onog drugog, pa ispadne polemika i… jebiga, posećenost je vel’ka, da na dupe padnem. Ali rekoh da je to ok. Medjutim, tu su oni blogovi gde se dangubi, nema teksta, fotke, klipče da se nešto vidi,iz dana u dan nailazim na isto, već vidjeno, ništa novo, na kraju samo prazne stranice. Pa dobro, njihova slobodna volja. Na kraju krajeva, niko me ne tera da ih obilazim. Kreativnost? Nemam ništa protiv što se skida sve i svašta sa Neta. Niko nema toliko vremena da sve vidi, ali njima (koji skidaju) mogu reći – svakom po zasluzi; nije neka težina kupiti bistu u radnji i staviti je u vitrinu, glina u šakama, medj prstima je sasvim druga stvar.
Pa… ko se ljuti nek’ se ljuti, ionako smo jedni drugima virtuelni ili virtualni, ma bre svejedno!
Stevo Valjić 17 03 009 subotica improvizacija
Vidiš na primer ja? Baš pre neki dan sam napisala 100 post i obratila posebnu pažnju na blogove koje redovno pratim. Sada sam ih prebrojala ima ih 60. Za godinu i po dana na tih 60 blogova promaklo mi je da pročitam recimo 20% onoga što ti ljudi pišu. Neka to budu one teme koje me nisu zanimale, pa sam preskočila, ali to je stvarno retko. Neki od njih ne pišu redovno tako da i nije teško, a google reader mi nesebično pomaže u tome. Za svakog od njih bih mogla da napišem po poseban post. Znam kako i o čemu pišu, kakvi su, šta žele, šta vole i baš sam srećna što sam ih upoznala na ovakav način. Preko pisane reči.
Tvoj blog sam još danas otvorila. Nisam imala vremena da čitam, ali evo sada imam. Ne znam odakle sam ovde došla, ali eto čitam i uživam. Radujem se što ću u svoj blogroll dodati još jedan dobar, pismen blog.
@charolija, hvala na komplimentu. A ono o blogovima, stvarno sam nekad ljut, kliknem pre pa kliknem popodne, uveče i… ništa, pa sam pride još i razočaran, medjutim – dobro, u ovim stvarima sam nemoćan i pomirio sam se sa ovim (ne)dogadjanjima, iako sam prinudjen i sam pauzirati nekoliko dana zbog radova na održavanju kompjutera.