BICIGLA
0
Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 16-03-2009
Pre šesnaest godina pao sam sa bicikle, i to baš ispred zgrade Policije. Ta zgrada u Subotici nije neka mala gradjevina ili zgradica, tu se nalaze glavne policijske face za ovaj deo države. Bila je zima. Januar mesec, čini mi se. Posvuda klizavo. Očigledno je da sam bio idiot, ako ne stopostotni, ali blizu tog procenta. Vozim biciklu na minus deset. Mislim da sam bio toliko pijan da peške ne bih prešao metar, dva il’ tri. Ali da sedim na bicikli i da je vozim, to je uvek kod mene bilo okej. Kažem, bilo je klizavo, i kad sam pao ispred SUP-a, klizio sam sigurno sedam-osam metara. Kad sam se zaustavio počeo sam da se smejem ko kreten. Srećom, nije bilo ni žive duše. Tako je to kad ti zatrebaju čuvari reda, meni baš nisu bili potrebni. Ustao sam, stanovao sam blizu, pa krenuo kući. Kad sam stigao, pravo u kupatilo. Gledam se, skinem jaknu, džemper, majicu, okrećem se pred ogledalom, ništa! Nije mi ništa, bre! Nisam se povredio, u stvari, kasnije sam pričao prijateljima a oni nisu poverovali, povredio sam levo uvo, malkice je curila krv. Onaj ko danas pažljivo pogleda moje levo uvo, onako izbliza, videće da je santimetar i pó po ivici nazubljeno, kao kada miš nagricka sir. Srećom nisam vozio svoju trkačku biciklu, nego onu staru „Partizanovu“ mušku cvajglu. Ostala je čitava.
Iste godine, dakle 1993 godine bio sam u gradu sa tom istom biciklom. Ima mnogih u Srbiji koji su čuli za nekadašnji YU FEST u nekadašnjem Narodnom pozorištu. Sedeo ja u Jufestu do dva sata posle ponoći sa društvom. Dobro se proveli, dobro se napili. Izadjem ja iz kafića, ošamari me vazduh, i zaboravih gde sam parkirao biciklu. Stojim ja tako par minuta, ali ne mogu da se setim gde sam ostavio biciklu. Vratim se u Jufest, popijem još nekoliko piva… U pola četiri izjutra fajront. Izadjem na trg, okrećem se u krug, no nigde bicikle. Sednem na klupu, pa legnem na klupu i negde oko pola osam probudih se. U krilu mi je Lična Karta i novčanik. Ovo potonje prazno. Tražim cigarete da pripalim… i to mi ukrali. Policija kad ti treba, a meni je trebala, nema je nigde. Tog trenutka, kad sam ustao sa klupe, setih se gde sam ostavio biciglu. Prislonio sam je o zid dragstora koji više ne postoji. Naravoučenije iz ovoga može biti ništa i svašta. U svakom slučaju, u poslednjih deset godina, kad sam pijan ostavljam biciklu i idem peške. A šta rade ovi što voze auto i motorbicikle, prosudite sami.
Stevo Valjićc15 mart 009 subotica, improvizacija
