STRAH
4
Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 05-03-2009
Ono moje današnje sam već odradio, ali nije za javnost. Ne radi se o popovima, najvećim lobistima. Put do Boga se naplaćuje. Kome? Posredniku koji debelo naplaćuje svoje usluge. Medju njima nema tople braće, oni su odavno zatvoreni u kelijama. Kad bi smo se zajebavali. Nemam ništa protiv gej populacije, niti protiv popova. Da nema ni jednih ni drugih – ne bi mi zafalili. Mogu i bez jednih i drugih. Ali fejsbuk! Moja klinka ima šezdesetak mejlova. Moj blog da ima toliko čitalaca bio bih najčitaniji u gradu. Odbio sam sve pozive sa fejsbuka, čak i onaj HI5, haj fajf, ili v, pojma nemam, ali vidim da se neki koje sam onako površno poznavao, čudno ponašaju. Jbg, lepo sam rekao da nisam u tom fazonu. Medju njima imam čak i dobre poznanike. Gdegod naidju na moje pseudonime izbegavaju. Otkud znam? Znam jer ih nema. Rekoh sebi okej, kako god vi želite.
Inače, stanuje u zgradi neki tip koji svira električni intrument, čini mi se da je bas gitara. Ali ima i solo, iliti ritam gitaru, pa kad počne da gruva raspadaju se glave. Mene mrzi da uključujem ovaj moj. Fender stratokaster, američki. Pojačalo Fender od 360 wati. Kad bih dao do daske izleteli bi prozori. U stanu iznad mene su podstanari. Jednom su ovakvi, drugput onakvi. Katkad ih jedva čujem, al’ ima noću kad mi ne daju spavati. Verovatno misle da umetnici nikad ne spavaju. E, onda mi dodje da udarim u ovu moju tamburu i dam gas do daske, ali… Žao mi je stakla u prozorima. U njima su već četiri banke, koliko je stara zgrada u kojoj stanujem. Izgradjena je od šupljih cigli. Ima dva ulaza i trospratnica je. Ako neko prdne na početku zgrade, ono odzvanja i u najzadnjem kutku. Ako se to dogadja noću, krešu se u nekom od gajbi, kao da se jebu u kuhinji, pa onda spavaj! Inače sam sam na čitavom spratu. Prva susetka je u staračkom domu, njen stan je prazan. Druga komšinica preminula krajem jeseni prošle godine, a treća je kod rodjaka, negde dole u Srbiji. Njen sin, policajac, s vremena na vreme obidje stan. Nemam nikakve privilegije kod njega. Nisu mi ni potrebne. Ja sam uzoran gradjanin, vodim dosadan život. Dva puta nedeljno dolazi mi šćera na ručak. Sedne za kompjuter i ne ustaje pet-šest sati. Burazer dolazi svaki dan posle posla. Popije kafu pa odlazi.
I tako, još malo i proleće. Trkačka bicikla mi propala, moraću nabaviti drugu, iako mi je žao ove. Starija je od mene, ali to je to. Zar život nije lepa stvar?
Stevo Valjić 05. 03. 009. Szubotica város
Ih pa ti si hrabar kad spavaš sam na cijelom spratu!
@dollybel: O, draga moja, ‘rabar? Taman posla, TV uključen celu noć, u kuhinji gori sijalica, a o oklagiji pored kreveta da i ne govorim
Da ti ondaK nisi ja?
@dollybel: Draga moja, čudni su putevi Gospodnji, rekao bih da sam sveštenik, ali nisam
A mogu kasti da je lud onaj koji se ne boji 