PARABOLA
1
Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 15-02-2009
Ona ima pedeset i dve godine i… stoji na mostu. Ona ima pedeset i dve godine… i ima dosta toga iza sebe. Ima pedeset i dve godine, most je izgradjen pre nepunih dvadeset. Ona ima pedeset i dve godine i… most nije kriv što je prekoračio reku.
Ovo, kao uvod:
Dalje:
Most stoji. I ona stoji. Na mostu. Dole je reka, neprozirna i duboka, hirovita kao što je i ona sama; hladna i nepristupačna, poput ljubavnice koja stanuje s one strane granice.
Ona ima problema. To su problemi što se rešavaju na pola puta od nas, koji smo obični ljudi. I ona je obično ljudsko biće; razlikuje se od nas samo utoliko što namerava da skoči… u reku, naravno. Ako nema oproštajnog pisma, ne zna se ni razlog.
I onda skoči s visine od desetak metara. Ne zna da pliva, što je, medjutim, velika i jedina prednost za nju. Muškarac, koji je skočio za njom (da nije skočio ne bi smo ga ni primetili), takodje ne zna da pliva. On bi da je spasi, što je za pohvalu.
Muškarac, koji je još u vazduhu, slučajni je prolaznik, što je u ovom slučaju njegova zlokobna a poslednja greška. Ona se uz vrisak bućnula u vodu. On se, ćutke, bućne u vodu i… Tu je kraj priče. Utopili su se u hladne, prljave vode reke.
Stevo Valjić 15 02 009 subotica
Stevo,posaljite mi mail na adresu,..verauzelac@ymail.com
Nisam bas razumela sta ste mislili,a savet rado prihvatam…