Napisao stevo | u kategoriji priča | dana 30-12-2008
Dao sam naslov „Solo Gitara“, jer sam nekada svirao neke instrumente. Bio sam „basista“ u armiji, a i posle. Kao prateći vokal, pratio sam neke veoma poznate face u bivšoj Jugi. Služio sam na Lastovu. Bilo je to ogavno mesto za čoveka u uniformi. Za običnog vojnika pravi kazamat; bez obzira da li si stara „kajla“, ili juče pridošli remac, suvozemac koji je došao u priliku da oseti miris mora, jer su ga bacili na ostrvo koje se nalazi na kraju sveta, premda se Palagruža vidi kada se gleda na otvoreno more, prema Italiji. Lastovo tih godina, govorim o 74, 75 godini, prošloga veka, stvarno se nalazilo na kraju sveta, našeg sveta. Ok, ne želim da ovo moje spikanje ispadne kao putopis, bedeker za zalutale turiste sa zapada. Ionako je priča sa masovnim turizmom završena jednom za svagda 11. 09. već se i ne sećam koje godine, kada su pičnuli oba tornja u Njujorku! Elem, Lastovo je, ako pomenutih godina nisi bio vojak, bilo jedno divno mesto. Osim u samom mestu Lastovo, sve plaže su bile divlje, onakve kakvim ih je gospon Bog dao napraviti, načiniti. Ulaziš u vodu, i upadaš ravno u ambis od dvadeset metara najčistije, providne morske slane vode. Ups! Šta da vam pričam. Onaj ko ne doživi, može poput siromaha slušati pripovedanje onih koji bejahu na otoku zvanom Lastovo. Ako neko ima nešto protiv, neka bude ostrvo Lastovo! Bre!
Dakle, zabačena kasarna, mesto zabačeno, svi mi zabačeni. Ali, ali… dolazi nam glumac, sada već pokojni Dvornik, gospodin Boris. Glumčina i čovek. Pa Leo Martin. Glas mu dubok, a ja s visine, na bini sviram bas i izigravam prateći vokal bez ijedne prethodne probe. Ne gledajte sad u mene; pitajte one koji su bili prisutni. A šta da vam kažem o Cunetu? Predreg Gojković Cune, ako nisam pogrešio njegovo cenjeno ime. Osoba koja zna šta je pevanje. Naravno da sam bio prateći vokal. To što sam bio najprihvatljiviji od više hiljada ljudi u uniformi… Ha, šta ćeš! Na Lastovo su slali manje muzikalne ljude da odsluže dug domovini, državi. U mom slučaju, jebiga… ko kaže da vojska ne greši. Poslednji dan njihovog gostovanja, dan drugi na ostrvu Lastovo, pada kiša. No, dole, u pristaništu Ubli, u vojnom odmaralištu dje kafa crna košta upola nego u hotelu Patrija u Subotici, fešta za pamćenje. Svirka do ponoći, pijanstvo do jutra i sutra; vidi se da uniforma, kao ni odeća ne čini čoveka, kao što alkohol čini pijanca. Ej bre, svi su isti: pukovnik ili major, civil ili kaplar, možda vodnik il’ razvodnik… Umetnici su priča za sebe! Pijan ili trezan, Dvornik je jedan, neponovljiv, veličanstven… Naravno da razumem Valtera koji Sarajevo brani, ali to je to. A zašto Solo Gitara? Primadona, Prim violina… Ma to vam je kao tačka na listu papira.
STEVO VALJIĆ trenutak dosade, Sabatkienzis 30 Dec. 2008
Oh to cuveno Lastovo))))))))Izgleda da ste svi vi rodjeni 57,bili na Lastovu ,ili u vojsci,ili na odmoru.
Nisam bila ni jednom,a toliko sam slusala o tom mestu,da prosto pozelim da odem..
PS: A akusticnu gitaru obozavam…kao slusalac naravno
@veshtichanstvena: Baš si me podmladila, ja sam rodjen 56, i iskoristio sam tajm aut u svom životu i javio vlastima da me što pre „deportuju“ iz civilnog u vojnički život. A Lastovo? Najbolje mesto (u tadašnje vreme) za odmor, malo turista, jeftino da jeftinije ne mož’ bit’, divlje plaže, ali nije za vojnika (u tadašnje vreme); danas je verovatno drugačije. Akustična gitara… dobar instrument
“ Sviraj nesto Sem..“
@veshtichanstvena: Da, nedostaje Bendžo i bilo bi kompletno