Vidim, neki prate i po 40 – 50 blogova, mislim aktivno prate pola stotina sajtova. Ej bre, divim im se! Ja jedva ovaj frljander da držim medj prstima. Čak nisam upamtio ime kasirke u samoposluzi, radnji na ćošku, prodavnici u podrumu višespratnice gde se prodaje sve i svašta. Svaka čast onima koji odlaze na obale isušenih jezera na pecanje, pa nakon dan i po se vraćaju svojim kućama, gde ih čekaju brižne supruge sa oklagijom u ručicama. Mužu bre moj dragi, ima l’ ribe, il’ nema! Bre! Mislim, sve u duhu jezika i naroda koji govori taj jezik. Sve po Vuku, pa kad povuku nikom ništa. Ima ribe, nema ribe!, kažu lepe ženice pecaroša sveckih, a naših, domaćih, ovdašnjih, ne sa strane, iz komšiluka, iz susedstva; kamenom da se dobaciš onom preko, koji će da odbrusi – Ne znam, nisam odavde, nisam bio tu, odsustvovao sam, bio sam faličan… nisam ja kriv, drugi su krivi, evo… onaj… da, baš onaj tamo je kriv. Zašto sad mene vucarate za rukav. Ništa nisam video, nisam ni Kafku čitao. Evo, majke mi, ja ni Pink ne gledam. Prošlo me je to, u stvari nikad i nije bio na mom jelovniku, na mom stolu, na mojoj stolici nikad nije sedeo, niti osedeo. Majke mi! Niko me nikada nije video da krijem cigarete iza ledja, jer je pušenje svuda zabranjeno. Da, tako je to. Ali da neki uspevaju toliko blogova i njihovih autora da drže u glavi, i to za baš ama nizašta! Bre! Besplatno, bez naknade, bez i jednog dinara, evra, dolara i funte preko Lamanša, bez petoparca s ove strane Engleskog kanala kojeg niko iskopao nije. Bre! Mislim! I briga me šta ostali misle. Ja mislim. On misli. Mi mislimo. Oni mislededu! Bre! Gramatika! Nadogradnja! Bre! Mislim! A ni dlaku da nadješ na lavabou u hotelskom kupatilu. I poslednja vlas je tu, na glavi… ispod perike. A, opet, neki… svega se sećaju, nisu ni zapisivali, ni beleške pravili, nisu snimali tajne razgovore, ili nagadjali kako se kreću misli. Ne! Nipošto! Pedeset blogova, a da se ne zajebeš u proračunu imenika muških i ženskih. Ja bi bre moro naviti sat na tornju, na pola pet izjutra, a da posle ne znam za kim zvona zvone. No bi ja naposletku čuo: Alo, alo, aloooo bre, ko to tamo izdaje naredjenja da se peva, kad nema čemu da se peva. Je l’ neko umro? Nije! Nema veze, pevanje je svakako zabranjeno. Nema pevanja bre. Himna? To može, himna se uvek peva kad su svi ustali. Ajde bre narode, dig se, idje himna.
Pedeset… bre, mislim… Što je previše, previše je. A o čemu se radi? Ritam je važan, ritam! Ostalo nije za razumevanje, ostalo se podrazumeva.
STEVO VALJIĆ improvizacija za ničiju dušu Subotica 12 2008
raportiram da sam pročitala
Sviđa mi se!
Ja „vodim“ dva bloga i to na „jedvite jade“,bas se trudim.Jedva stizem i drugima da „udelim“ komentar…hm…Svidja mi se post1
Hehe…ja imam četvoro dece, muža, svoj blog, svoj fotoblog, sajt našeg kluba koji sam napravila i održavam, 60 blogova koje pratim, s tim da se igram sa svojom decom, šetam, učimo zajedno, družimo se, kuvam, čistim, perem, peglam, pijem, pušim, putujem, pišem i sve mi se nekako čini da mi fali još nešto. Jednog dana ću i ja napisati knjigu. Sve se može.
@charolija, pa slušaj… kako si mi tu sve nabrojala počinjem da se sramim. Ja… ma deset posto toga što ti radiš ne stignem ili sam lenj. A knjigu da napišeš… koliko sam uspeo pregledati i pročitati na tvom blogu – deset knjiga će biti malo. Ja nisam tip koji reda radi nešto pohvali. Pozzzz
Stevo rekoh ti i kod sebe na blogu. Ovakav tvoj komentar mi stvarno puno znači.
Čoveče, pa ti si pisac i kažeš da ono što ja pišem vredi nečemu. 
Valjda ću uspeti da istrajem u toj svojoj želji, jer najveći mi je problem, što ne znam odakle bih krenula i sve mislim da mi još nije vreme, da treba još da sazrim.
@charolija, znaš onu priču o jabuci, veseli se na grani sve dok je zelena, kako vreme prolazi malo po malo pa njeni obrazi poprimaju drugačiju boju, kad sazri neko će je ubrati ili će ona, zrela jabuka, jednostavno otpasti.
Jedva pročitah Stevo, mnogo ti bre bolan sitna ova slova:)
Pripadam onoj grupici koja pamti detalje bez da ih bilježi i nepogrešivo ih kasnije prepoznaje. Zapažam sve i svašta
Samo mora da sam mnogo lijena kada mi praćenje i desetak blogova ponekad bude previše. O 5o ne smijem ni da razmišljam, kada bih morala da ih pratim majke mi nikad ne bih ni spavala
@dollybel:Pritisneš CTRL i + pa lepo povećaš, inače pojma nemam zašto je ovako ispalo. Ono što sam linkovao u blogrol pratim, ako treba proverim i pet puta dnevno da li je neko pustio novi post, uglavnom i komentarišem, pratim još desetak adresa ali povremeno, recimo dva puta nedeljno. Dakle, ovo nabrojano pamtim veoma dobro
to je moj ritam, ostalo se podrazumeva 
Pozzzz!
Odlican tekst kao i uvek
Pisem samo na Sari, pratim desetak drugih Blogova…
Pre dve godine je bilo puno vise komentara, sada su na scenu stupile neke druge vrste komunikacija, za koje ja uopste nemam vremena… pored posla, familije i svih drugih obaveza… nedelja mi je prekratka, a vikend ne bih da provodim u trku ako ne mora…
Obicno citam nocu,ali evo jutros sam kod tebe u gostima i sada cu popiti drugu kaficu, jer bas necu da radim,bas iz inata
poz
@sara: Pokušavam da budem što iskreniji i da ono što radim odradim što profesionalnije
Verujem da neki žele da dokažu da mogu da prate (pošteno?) pedeset i više sajtova! Smatram da je njihovo verovanje neiskreno 
Pozzzz!