Napisao stevo | u kategoriji Kratka priča | dana 18-12-2008
SAN O SPAVANJU
Oni su izbeglice. Dvoje male dece, muž i žena. U ratu su izgubili sve, osim svojih života i odeće što su imali na sebi. I sada su u toj odeći. Spavaju u baraci, skupa sa još desetak ljudi. Takodje izbeglica. Činjenica što su strahote rata ostale daleko za njima – nije nikakva uteha.
Muž zamišljeno sedi pred barakom. Već šest meseci nije spavao sa svojom ženom. STEVO VALJIĆ subotica 09. 1996
Ovo nas podseti da se osvrnemo na ono šta imamo, a mislimo da nam sleduje, pa i ne cenimo, sve dok ne počne iz ruku da nam izmiče…
@sanja, ne samo da se slažem već podvlačim debelom olovkom.
Ima i san o preživjeti do sutra, san o saznati, san o prehraniti se, san o sačuvati razum, san o naći najbliže, san o struji, vodi, toploti.
Sve na javi doživljeno.
@dollybel: Draga moja, sve je istina što si rekla, no ja poznavao bračni par koji su mi isto ispričali, ali otkrili i ono o želji da se kresnu jer su ljudska bića
I uspeli su nakon osam meseci 