Napisao stevo | u kategoriji poruka | dana 28-07-2010
Čitam kako se „raduje“ moja draga Dudica (Dudaelixir)! Malo uživa, malo pcuje, malčice se provodi… i teku joj dani zemaljski. Čitam kako se neki drugi žale da im kradu tekstove, i pitaju se da li vredi i dalje biti prisutan na BLOGOVSKOJ sceni; oni treći se svojski trude da odbrane neke drvorede i pse lutalice, kao da živimo u nekoj visokorazvijenoj zemlji, gde ljudi ne umiru od gladi… Ovo potonje za drvorede, ulične džukce i milijardu i po mačaka bez gazde i gazdarice najradije bacam u one prljave kontejnere na ulicama naših gradova!
Na ovom blogu postoji mnogo dokaza da nemam ništa protiv pasa i mačaka… u našim domovima, naravno! Osudjujem one ljude koji ne vode brigu o njima, i još više sam protiv onih koji ih muče i ubijaju! Ali, prvo me interesuju ljudi u ovoj državi, pa tek neki drvoredi i lutalice na četiri noge. Ljudski život, ako je izgubljen, nenadomestiv je, dok drvo uvek možemo posaditi, što ne znači da se ne treba boriti za drvorede, no… čovek da je na prvom mestu, jer čovek je onaj koji stvara normalnu državu, a ne drvored i ostale jeste važne stvari, ali koje bez čoveka ne znače puno. Zapravo, htedoh reći: UŽIVAJTE, ali nemojte preterivati u tom uživanju, tj. nemojte da se uživite sto posto u odbranama nekih stvari što nam se svakodnevno ponavljaju, jer postoje stvari koje se jave dvodnevno, ili svaki treći možda četvrti dan; danas je loše, sutra će biti bolje, prekjuče bilo svakako, prekosutra verovatno sve i svašta, a ima dana kada se ama baš ništa ne dogadja: Dosada živa! Uostalom, Duda je u poslednjem tekstu sve lepo opisala. Ako ne znate gde se Duda nalazi, kliknite u mom Blogovniku na DUDA, videćete i… UŽIVAJTE!
Napisao stevo | u kategoriji seranje | dana 21-07-2010
Mislim… jebiga, čim se spomene seks, JBG, velikim slovima, narod navali k’o da se prodaje pokvareno meso… u pola cene! Fak ju! Jebiga! Ima nas po VUKU, i čak nas povuku! Hebnem li ga uzduž i popreko; HEBNEM li je iz svih poza… odavde i odatle, sa svim kamerama i snimateljima! Kresnem li ovu temu, koja zapravo i nije tema!
Na DODODEFLIMU pustim rečenicu dje profilira tematika dje se seks spominje… mislim… jbt (JEBOTE), oma se javi dvaput deset onijeh koji seksu, valjda, jesu blizu, ili su baš-baš onkraj dobre „vadilice“, ili „stavilice“. Godine, mislim, nisu važne. Uživa onaj mlad, i onaj stariji, ona mlada, on mlad, ili manje mlad… Ma ko te pita ako je o seksu reč. Kresneš šibicu ili… mislim, dogadja se često!
Napisao stevo | u kategoriji Flekica | dana 16-07-2010
O čemu? O ovoj vrućini! Inače, ako je ovoliko toplo, ma vruće bre, mislim da nije u redu da se piše o zimi i o hladnoćama što nas čekaju u decembru i ostalim zimskim mesecima. Nije da meni nije toplo, ni deset ‘ladnih piva me ne mogu o’laditi, ali barem nisam žedan. Popapam svaki dan i kilogram sladoleda…
Dakle, velike vrućine a ljudi imaju čudne ideje. Sreo juče školskog druga i popričali o svemu i svačemu. Na kraju me pita kako se hladim po ovim vrućinama? Rekoh mu za pivo i sladoled i još dodah da ne pomaže. Onda ga pitam kako se on snalazi? Kaže da u jednoj sobi uključi grejalicu i nagura preko četrdeset stepeni, onda u toj sobi sedi deset minuta, kad mu je dosta predje u drugu sobu gde je prijatnih trideset stepeni. Ovu operaciju ponavlja pet-šest puta i zadovoljan je. Vredi razmisliti!
Napisao stevo | u kategoriji fotkica | dana 15-07-2010
Pih, leto! Samo slušam kako se kuka da je toplo, vrućine su velike, da nema ni daška vetra, da je pripeklo… Ma idji bre, ne priznaje se! Lako je kugli sladoleda da se istopi na dlanu leve ruke. Mislim… značilo bi nešto kada bi se slanina istopila na izbetoniranoj ivici jezera Palić! Ovako… ma ajde bre, trijespet u ‘ladu, velika stvar… mislim…
Kao ne može se noću spavati, jer se temperatura u našim sobama ne spušta ispod 28 stepeni; smatramo da su se zidovi pregrejali, i… mislim, svašta! Svašta nam smeta, iako aparati za osveživanje vazduha rade punom parom; priča se da ponegde u istoj prostoriji rade dva ventilatora, mislim… jbg. leto je i treba da je toplo. Neće valjda u januaru, kada bi trebalo da je sneg do kolena, trijestsedam stepeni u plusu! Dakle, mislim… kako bre to da nije toplo onom kučetu na gornjoj fotki, a ima tek šest nedelja i par dana?
Napisao stevo | u kategoriji Flekica | dana 10-07-2010
Mislim da sam u proteklih sto i kusur godina spominjao da buraz gradi neku „šupu“ u dnu dvorišta i da smo rušili neke zidove od nabijanice i… et cetera, et cetera! Naravno, ovakve rabote ne idu preterano podmazano, jer kad je vreme za „Bandiku“, onda je vreme za pivo, i rekoh već da kada svratimo na piće tamo poznanika i drugova bezbroj. Sad… mislim, da se ne vadim ponovo na ovu priču!
Na gornjoj fotki je moj rodjeni burazer sa potrepštinama za mešanje betona, jerbo smo danas „izlijevali“ temelje za „šupu“ šest sa četiri meteri, gde će da stoje kubni metri drva za loženje i, ako bude para, visokokalorični ugalj na tone! Sve to zbog toga da zima ne bude toliko hladna koliko ume da bude. Dakle, šljakali mi na trideset i kusur pluseva na suncu koje nam zacrnilo ledja i stomake. No, ima jedna važna stvar koje se mi čvrsto držimo u poslednja dva stoleća, ma veka bre! U fridžideru ima ladnega pive u pristojnim količinama; ima i vode mineralne u plastičnoj ambalaži; sve po dve litre, bre! Rekli mi sve to komšinici koja došla da vidi pos’o veka. Pita ona zašto voda, jer je normalno da muški piju pivo. Ondak joj mi lepo objasnimo: Znate, ‘ladno pivo gasi nam žedj! A voda mineralna? Gospodjo draga, valjda treba od nečega i da se znojimo! Šta li je bolje od mineralne vode?!
Napisao stevo | u kategoriji pamflet | dana 05-07-2010
Priznajem da me pojedini blogovi, sajtovi nerviraju, idu mi na nokte; naravno, svestan sam da verovatno i ja mnoge nerviram, i onda izbegavamo jedni druge i frke nema! Ponajviše me nerviraju oni koji preuzimaju ulogu „fejsa“ i još nekih stvari od kojih vrvi net, mislim tu u prvom redu na muziku, naročito na onu idiotsku ružičaste boje, ali jebiga, niko nema muda da jednom za svagda zatvori tu jebenu televiziju, koja je lansirala te pesmice.
Na onom drugom blogu, gradskom, već dve godine udaram po gradskim ocima, premda znam da su u pitanju jalova posla; zato se i trudim da na ostalim stranama izbegavam politiku, iako je i kupovina hleba postala politika, ali ako već „moram“ da dirnem, onda to uradim u jednoj ili dve rečenice. Za ovu rabotu mi služi „Dodoblog“, i dabome da mi je jasno da se ništa neće promeniti jer sam ja napisao rečenicu-dve o osobama što nam kroje sudbinu. Jbg. davno sam bio klinac koji je hteo da promeni svet! Dobro je što danas mogu da menjam donje rublje i što imam za pivo, od gladi ne umirem, krov nad mojom glavom ne prokišnjava i što je najvažnije nad sobom nemam „predradnika“ koji palamudi šta i kako da radim; čak ni lepša polovina sveta nema priliku da mi zvoca na uši! Evo, pozavršavao sam neke poslove i sada slušam Saru Brajtman. Peva samo meni! Dakle, lepo je imati još jedan blog gde ćeš reći ono što baš i ne ide na ovom ili onom blogu. Mislim… uživancija.
Napisao stevo | u kategoriji pamflet | dana 28-06-2010
Eh, ponedeljak! Moram da se oprostim od tebe, ljubavi moja! U stvari, kompjuter, računar… jbg. svi neki muški, ovaj… htedoh reći muški rod… Nema veze, ali ću ipak da preimenujem ovu makinu u RAČUNARKA! Računarko moja, evo moram na par sati da te ostavim u tudjim rukama, mislim… jebiga moram! Moram, jer te nisam čuvao, ili se ti nisi čuvala i pustila u se napasnike što ih stručno zovu VIRUSi, pa konjevine trojanske…
I onda, jbg. mislim… još moram i da platim, ali obećavam ti svečano da od danas… ili… najkasnije sutra, pare za pivo ima da delim na dve strane; jedna polovina ide na tvoju šminku, jer želim da si lepa i zgodna računarka…
Naravno, nešto treba i na pivo ostaviti! Ali, računarko moja, ljubavi moja, samo da znaš koliko sam lud za tobom, bez obzira što još nisam sek’o vene! Volim te bre, ne mogu bez tebe, ih libe dih i aj lav ju, šetedoro & szeretlek i… jebiga ne znam kako ‘taljani kažu cmok cmok! Evo, stig’o majstor, ja mu verujem, verujem da i on tebi želi dobro… Draga moja, samo nekoliko sati i opet se vidimo, najkasnije uveče u jedanaest! U medjuvremenu, idem u Majo da se vidim sa prijateljima i poznanicima, idem na pet-šest piva. Draga moja, vidimo se oko ponoći!
Stevo Valjić skoro da je lep dan krajem juna Subotica
